Ultimativni uslov za opstanak ljudskog roda na ovoj planeti Zemlji je održivi status i svih prirodnih resursa jer sve zajedno predstavlja jedan lanac u kome se i mi, kao jedna vrsta biodiverziteta, nalazimo. Međutim, da li su svi u tom lancu svesvni toga? Da li je ljudski rod nekako našao važniji i viši cilj i drugačiju namenu cele prirode? Da li smo uspeli da ubedimo sebe da smo važniji od vazduha, vode, šuma, cele flore i faune i da ćemo se i bez svega toga snaći i preživeti? Izgleda kao da želimo da potčinimo celu prirodu.

Koliko puta smo čuli konstantaciju da je zemlja Srbija lepa? Možda i jeste ali ne onako kakvu smo je sve videli. Kako smo se nedavno otisnuli u ne tako pristupačne predele ove zemlje, očekivali smo svako odsustvo dokaza o ljudskoj prisutnosti i apsolutnu dominaciju prirodnih lepota, kojih nesumnjivo ima. Ali istina je surovo drugačija. Ne mogu da opišem veliko razočarenje, pa i neku vrstu besa, konstatujući da ljudski nemar ili nebriga (ili i jedno i drugo) polako ali sigurno uzimaju danak čak i u sredinama koje ni na koji način ne bi smele i trebale da budu zagađene na bilo koji način. Da ne govovim o nacionalnim parkovima i drugim, nažalost, samo administrativnim nazivima koji lepo zvuče ali ni izdaleka svojim stanjem ne odgovaraju pretpostavljenim standardima podrazumevanim za ovakve predele. Izleda da zaista nedovoljno radimo na tome da ih sačuvamo. Plastične (pa i staklene) flaše, konzerve, kese, automobilske gume i druge blagodeti civilizacije u potoku i oko njega deo su pejzaža "netaktune" prirode i samo su prikaz ljudskog, a možda pak i opšte društvenog nemara da se sačuva priroda oko sebe. Da li su potrebne povremene lokalne akcije sakupljanja smeća (ako ih i negde ima) ili mora zagađenje da se predupredi sistemskim rešenjem odlaganja, čuvanja i reciklaže otpada. Svaki pojedinac je važan za sticanje svesti o važnosti očuvanja životne sredine

Jedan od postulata naturizma jeste život u skladu sa prirodom, čistom i nezagađenom, u svom najboljem izvornom stanju. Uslov nad uslovima za boravak naturista u prirodi jeste da posle boravka naturista priroda ostane čista, gotovo netaknuta. Ovakva ekološka svest koju naturisti širom sveta poseduju rezultuje time da su naturističke plaze jedne od najčistijih plaža. Prirodu doživljavamo kao i svoj dom. Kao što čuvamo i čistimo svoj dom i nastojimo da uvek izbacimo otpad koji tu nastaje, isti stav imamo i prema prirodi jer šta je priroda drugo, nego još jedan veći dom koji imamo i u kome provodimo veliki deo svog života.

Budimo svesni i odgovorni! Toga bi valjalo da se svaki put setimo kada pomislimo da prirodi na brutalan način "podarimo" jedan od ljudskih veštačkih proizvoda, pri tome imajući uvek u vidu da smo ovu planetu pozajmili od svoje dece i unučadi, kao i svih onih koji će doći posle nas. Zato moramo da pazimo šta ćemo da im ostavimo uz veliko pitanje da li ćemo im išta i ostaviti. Ako nam je uopšte do toga stalo.

Informativna služba Naturističke organizacije Srbije