Nudizam i naturizam se suočavaju sa mnogim izazovima. Nudizam je ""gadljiv"" i ne privlačan mlađim generacijama. Nudističke kampove i odmarališta zatvaraju zbog nedostatka posetilaca.

Nudističke plaže nestaju i pretvaraju se u tekstilne. Postoji nedostatak žena među nudistima. Međutim, jedna od najvećih prepreka društvenom nudizmu su takozvani “nudisti iz ormara”.

Većina nudista, su skriveni nudisti, nudisti inkognito. Nikome se ne govori da su nudisti, ne govori se poznanicima, prijateljima, čak ni porodici. A priključivanje Naturističkoj Organizaciji Srbije za neke je preteško, strah, prezir i stid ih obeshrabruju.

Međutim, čutanje je ubijanje stila života. Nedostatak stoji i broji se i omogućava onima koji vam se protive da lako pobede. Sada postoji bojazan da se i onako maloborjne nudističke plaže u regionu nestanu (Jaz odavno nije nudistička, Ada Bojana preti da postane tekstilna, Kamenjar su odavno zauzeli vikendaši…) ali samo malo treba da se podignemo i suprotstavimo pretnjama.

U septembru ove godine, održan je miting u San Onofre državnoj plaži (Amerika/ Kalifornija) u znak protesta zbog zabrane nagog sunčanja. Od hiljada koji su koristili plažu na proteste je došlo samo stotinak ljudi. Sto ljudi neće promeniti ništa, zamislite da se na miting 5. okotobra 2000. pojavilo samo 100 ljudi.

Ali znam da u Srbiji ima na hiljade (11% po televizijskoj anketi) Vas tamo koji veruju da nudizam nije nepristojan i da golotinja sama nije nepristojna i da je naša golotinja deo naše zajedničke humanosti. Međutim, ne stoji i da možemo biti slabi. Znam da je teško biti otvoreni nudista, i meni je bilo, ali alternativa je mnogo gora, kraj nudizma koji u Srbiji koji je još u povoju.

Nudizam se svuda suočava sa brojnim problemima. Ali sakrivanjem u ""ormar"" sebi samo stvaramo više problema, mnogi od nas treba da otvore vrata, ja jesam, i počnu da podržavaju naš način života.