NOS.org.rs

Oznake

Pretražite

Nesvakidašnji događaj u Beogradu

U nedelju, 2. decembra u Beogradu desio se jedan nesvakidašnji događaj, kakav se do sada nije dešavao u Srbiji. Pošto su svi učesnici bili oduševljeni, smatramo da je vredno da ga ovom prilikom pomenemo. Pre nego što Vam detaljnije ispričamo šta se to dešavalo punih osam sati toga dana, daćemo Vam kratak uvod, koji opisuje događaje, koji su doveli do ovog susreta.

Pre ružnih stvari, koje su se dešavale krajem prošlog veka u njoj, naša zajednička država je pratila svetske trendove u svemu, pa tako i u shvatanjima o slobodi življenja u skladu sa prirodom.
Neodvojivi deo ovih tendencija je bio i novootkriveni duh naturističkog pokreta u svetu koji se nezadrživo preneo i na ove naše prostore. Naturizam je na neki način tada bio prihvaćen i nije bio povezivan sa nikakvim negativnim pojavama i dešavanjima, sa čime ga, na žalost, danas mnogi povezuju i poistovećuju, jer naturizam nema nikakve veze sa seksom, niti je golo telo poziv na to. Tako je tada jadranska obala od krajnjeg severa, od Kopra, pa do krajnjeg juga, do Ade Bojane, bila bogata što naturističkim plažama, što naturističkim resortima. Na svim tim plažama i u resortima bilo je i puno stanovnika sa ovih naših prostora - po nekim procenama više hiljada stanovnika sadašnje države Srbije redovno je boravilo na naturističkim plažama i centrima kako u Jugoslaviji, tako i van nje. Naturizam je bio toliko zastupljen i odomaćen da su postojale grupe naturista u svim većim gradovima, pa je čak postojalo i nacionalno udruženje naturista.

Prema pouzdanim informacijama u to lepo vreme, kojega se mnogi sa setom sećamo, svakog leta bar 50 porodica iz Srbije je redovno letovalo u naturističkom centru “Solaris” pored Poreča u Istri, a slična situacija bila je i u Koversadi i Valalti, kao i na jednom od najlepših prirodnih bisera - na Adi Bojani, smeštenoj na samom jugu tadašnje države o kojoj je snimljen i čuveni film.

Zabeležena je i činjenica da su prvi kupači na sad čuvenoj Adi Ciganliji bili upravo naturisti, koji su svojim radom čistili delove obale, čupali travu iz vode i tako uređivali plažu. Kasnije bi na takve plaže počeli dolaziti, kako ih mi zovemo, tekstilni kupači, koji bi ih zauzimali, a naturisti bi se pomerali dalje prema Makišu, da bi se najzad skrasili na samom kraju Ade, pored gornjeg nasipa, gde je mahom ostala i današnja naturistička plaza. Jeste da su nas pre neku godinu potisnuli još stotinak metara ali tamo najzad imamo svoj kutak pod suncem.

Slična je bila i sudbina Novosadskih naturista, koji su polako otkrivali i uređivali plažu Štrand, a odakle su bili potiskivani i najzad potpuno proterani, da bi sad našli svoj kutak na malom prostoru plaže Kamenjar, koju su svojim trudom i radom uredili da podseća na neke lepe svetske plažice, gde sad naturisti mogu da uživaju u lepoti prirode, koju priobalje Dunava pruža na tom prostoru.

Pomenimo i to da su u ta, već pomenuta, srećna vremena naturisti imali svoj kutak pod suncem i na Belocrkvanskim jezerima, kao i na prelepom Bovanskom jezeru, a znamo za postojanje lokalnih plaža i na Zavojskom jezeru kod Pirota, te na jezeru kod Zrenjanina i još nekim lokacijama širom Srbije.

Međutim, sve te naturističke oaze bi bile aktuelne od prvih toplih sunčanih dana krajem aprila i početkom maja, kad bi najhrabriji od nas već izlazili na vodu, pa negde do sredine oktobra, kad bi
hladnoća oterala i te najhrabrije.

A onda se desilo ono što niko od nas nije ni želeo, niti mogao da pomisli jer se sve srušilo kao kula od karata. Kako se raspadala država, tako se to odrazilo i na raspadanje organizovanih naturističkih okupljanja, plaže su polako nestajale. Neke su pretvorene u deponije, kao ona na Bovanu, neke su prestale da postoje jer su jezera kojima je posredno raspolagala država preko firmi čija je to bila imovina prelazila u privatne ruke, kao, na primer, belocrkvanska jezera. Neke naturističke plaže su prosto prestale da postoje jer su ili bile uništene prirodnim procesima ili nekontrolisanom gradnjom. Naturisti su se osamili i odvojili, organizovane aktivnosti su prestale, država nije ni htela ni želela da se nama bavi, kao što ih ni sada ne zanimamo. Ali ljudi su i dalje posećivali naturističke plaže, barem ono malo što jeod njih ostalo. Zadržana je i tradicija prestanka aktivnosti dolaskom hladnijih dana. Pored toga što su se međusobno sve vise otuđivali, menjala se i struktura kupača koji su dolazili na preostale naturističke plaže. Rezultat toga je bio da od porodičnog naturizma, gde su naše plaže posećivale porodice sa decom ili bračni parovi, na plaže su počeli dolaziti uglavnom pojedinci muškog pola i samo poneka dama, retko poneki par, a, na žalost, počeli su dolaziti i takvi posetioci koji sa naturizmom nemaju ama baš ništa osim želje da na naturističkoj plaži svojim ponašanjem uznemiravaju sve prisutne i ugrožavaju i ono malo pravih naturista kojih je tu još uvek bilo.

Pre deset godina u sličnim okolnostima, slučaj je hteo da se baš na plaži na Adi Ciganliji sretnu kolege iz studentskih dana, obojica ljubitelji naturizma i podsećajući se na stara vremena, reč po reč, rodila se ideja da se ne prekida sa naturističkim okupljanjima kada nas pritisnu hladni dani, nego da pokušamo da pronađemo neki bazen koji bi nas primio bar jednom nedeljno tokom zimskog perioda. Tako su već krajem tog leta počeli da pregovaraju sa sportsko-rekreativnim centrima i ostalim resortima koji imaju bazene, tražeći nekog ko je voljan i dovoljno smeo da nam u takvoj Srbiji, u kojoj je pomisao na naturizam za neke bila jeres, a biti go ravno ludosti, omogući korišćenje njihovog objekta bar jednom nedeljno za potrebe naturističe zimske rekreacije.

Možete samo da pretpostavite na kakve su sve odgovore nailazili i kako su ih gledali vlasnici ili direktori raznih centara. Kad su mislili da je sve izgubljeno i da nema za naturiste mesta nigde, od tadašnjeg direktora SRC Obrenovac dobili su zeleno svetlo i tako je počeo eksperimentalni zimski program noćnog kupanja za naturiste.

Jeste da je dodeljeni termin bio vremenski veoma lose pozicioniran (četvrtkom od 22:30 do 2:00 iza ponoći) ali njihov entuzijazam nije opadao, dovozili su i odvozili ljude iz Beograda punih 3 meseca, svakog četvrtka, obaveštavali sve prijatelje i poznanike, reklamirali se u medijima, čak davali intervijue na lokalnim televizijama, svesno rizikujući da svi upiru prstom u njih, da dožive šikaniranje u porodici, u preduzećima i okruženju gde žive, samo da bi se ovaj termin ustalio i okupljanja postala redovna.

Bez obzira na sve to krajnje vremenski nepovoljan termin i sama lokacija učinile su svoje, tako da su posle četiri meseca zbog malog broja zainteresovanih privremeno odustali. Međutim efekta je bilo - naturisti, koji su bili redovni na tim terminima, ostali su u kontaktu i dalje.

 

Dve godine kasnije, pokretači ideje bazena za naturiste kreću sa novim projektom koji rezultira osnivanjem Naturističke organizacije Srbije - NOS, prvog zvaničnog udruženja građana u Srbiji koje se organizovano i legalno bavi idejama naturizma i stvaranjem uslova za popularizaciju naturističkog pokreta na ovim prostorima. Samo godinu dana kasnije NOS postaje punopravni član Međunarodne federacije naturista - INF-FNI, a naši članovi stiču sva prava i pogodnosti koje uživaju naturisti širom sveta.

Tako smo stigli do jedne apsurdne situacije - naturisti u Srbiji su u svetskim okvirima priznati, prepoznati i prihvaćeni, a u svojoj zemlji potpuno na marginama. Još uvek većina ne želi da se zna da su naturisti, nije sigurna da je bezbedno pojaviti se na okupljanjima i aktivnostima, a porodični naturizam je i dalje samo mašta.

U takvim istoriskim okvirima i sa ovako nepovoljnom opštom slikom, Naturistička organizacija Srbije opet pravi novi eksperiment - krećemo sa terminima za naturiste u toku hladnijih dana,
obezbeđujemo termine u bazenu i saunama Starog DIF-a i privatnog centra “Perla” u Pančevu. U početku povremeno, jednom mesečno, a zatim svake nedelje. Iako je odziv puno bolji nego u
Obrenovcu i dalje nas ovi termini mnogo koštaju, a da bi ih održali često ih plaćamo i novcem udruženja, kao i sopstvenim novcem. Ipak efekta ima, ljudi su dolazili, za nekoliko godina na ovim terminima učestvovalo je stotinak ljudi. U međuvremenu popravlja se i situacija na Adi, uspostavljamo saradnju sa upravom i zajedno činimo nekoliko dobrih stvari na naturističkoj plaži na Adi. Ali za hladne dane još nismo zadovoljni rešenjem.

Konačno, malo zbog nužde (“Perla” doživljava požar i ostaje bez krova na sauni), a malo i zbog uslova (bazen na DIFu je hladan, saune nikad ne rade sve, termin je samo jedan sat, a cena nije
srazmerna uslovima), krećemo u traganje za novim prostorom.

Najzad, početkom 2018. Godine, zahvaljujući angažovanju još nekoliko članova udruženja, pronalazimo savršen prostor, novi velnes centar – Royal Wellness Centar u Beogradu, otvoren krajem 2017. godine, koji nas je prihvatio i izašao u susret svim našim potrebama. Prostor poseduje dve velike prostrane saune, parno kupatilo, slanu i relaks sobu, veliki bazen i solidan đakuzi, garderobu sa individualnim ormarićima, tuševe sa toplom i hladnom vodom, a pored toga ima i prostor za sastanke udruženja i rekreativne sadržaje, kao i vrlo lep kafić sa pristojnim cenama pića. Dobijamo skoro idealne termine: u početku je to termin petkom od 21:15 do 23:00, a od septembra ove godine tu je i termin nedeljom od 14:00 do 17:00 sa mogućnošću produženja vremena trajanja termina kada organizujemo neke akcije.

Odziv je uglavnom fantastičan, a zadovoljstvo posetilaca je pokazatelj da je ovo pravi potez. Iz termina u termin pristižu novi ljudi, počinju i porodični dolasci, Ljudi sve više shvataju, koliko je zdravije i higijenski ispravnije korišćenje saune bez odeće, onako kako to rade u zemljama, koje su saunu izmislile, zahvaljujući čemu smo ostvarili i prve kontakte sa ambasadama tih zemalja i dobili njihovu podršku. Sve vreme organizovanja ovih okupljanja, ozbiljno smo vodili računa o bezbednosti i zaštiti privatnosti svih učesnika, zato nije čudo što na ove termine dolaze mladi ljudi, koji se upravo u welnesu upoznaju i priključe prvi put naturističkom pokretu.

Takvi prostorni uslovi, kao i ostale pogodnosti koje su nam na raspolaganju, omogućili su nam da napravimo aktivnost kakvu Srbija do sad nije imala.

Protekle nedelje, 2. Decembra, u prostoru pomenutog velnes centra okupili smo preko osamdeset naturista iz cele Srbije, kao i par gostiju iz inostranstva, na rekreativno-relaksacionom terminu koji je specijalno ovog puta trajao celih osam sati. Pored redovnih sadržaja koje pruža centar, organizovali smo po prvi put u Srbiji naturističke treninge akvabika, zumbe i joge, kao i par prigodnih plivačkih takmičenja. Pošto je povod ovog okupljanja bilo obeležavanje jubileja desetogodišnjice od prvog okupljanja naturista u nekom zatvorenom bazenskom prostoru, obezbedili smo i prigodnu zakusku za sve posetioce. Uz pažljivu izmenu sadržaja i nenametljivo organizovane aktivnosti osam sati je proteklo za tren. Svi posetioci su se razišli puni pozitivnih utisaka sa željom da se vidimo na nekom novom terminu sa sličnim programom, a puno zahteva je bilo i da takve termine organizujemo barem jednom mesečno.

Posle dogovora sa upravom centra i preispitivanjem naših mogućnosti, formirala se ideja da bi sledeći dobar povod za organizovanje ovakvog okupljanja mogao biti već 13. januar, kada planiramo do sada neviđenu manifestaciju, tj. doček Srpske Nove godine u naturističkom društvu, na koji ovim putem pozivamo sve naše članove i simpatizere.

 

Informativna služba Naturističke organizacije Srbije

 

Pročitajte još

Top