Neispričana priča o naturističkom raju Jugoslavije

Neispričana priča o naturističkom raju Jugoslavije

Za socijalističku vladu Jugoslavije prihvatanje miliona naturista, koji su želeli miran prostor gde bi se vratili prirodi, je bilo korisno za suptilnu propagandu tokom hladnog rata. Ova politika je ostavila svoj trag sve do danas: naturistička letovališta na obali Jadrana - ali je moderni, kapitalistički svet takođe doneo i nove izazove.

U avgustu 1972. godine Međunarodna naturistička federacija (INF-FNI) održala je svoj 13. Kongres u Koversadi, u gradu-odmaralištu na Hrvatskoj Istarskoj obali. Više od 250 novinara pristiglo je u region - tada deo Jugoslavije - da obeleži prvo održavanje takvog sastanka u jednoj komunističkoj zemlji.

Oko 400 delegata  prisustvovalo je ceremoniji otvaranja, na kojoj je zastava Naturističke federacije bila podignuta uz tonove jugoslovenske himne "Hej Sloveni". Narednih sedam dana delegati su razgovarali o svemu, od odnosa sa naturističkim grupama u drugim komunističkim zemljama, do opasnosti po pokret koju predstavljaju pornografski časopisi. Sesije su se odvijale u dvorištu palate koja je prvobitno sagrađena za vreme nemačkog grofa Lichtenberga. Zapadni naturisti navikli na jednostavnost pokreta, bili su zbunjeni lusterima, luksuznim nameštajem i crnim kravatama konobara, koje su im pružili socijalistički domaćini.

Naturizam je takođe bio arhetipski primer meke snage hladnog rata. Nesvrstana Jugoslavija mogla je pokazati da je to slobodna i tolerantna zemlja.

Turizam bez odeće jedna je od mnogih stvari zbog kojih je Jugoslovenski komunizam bio prilično različit od modela koji je tada nudio sovjetski blok. Tokom 70-ih i 80-ih godina Jugoslavija je bila jedna od najvećih naturističkih destinacija na svetu. Koversada, koja je mogla da primi do 10.000 gostiju na svom vrhuncu, bila je samo jedan deo priobalnih letovališta koji je privlačio oko milion naturista godišnje.

Ovi posetioci su mogli da obezbede značajan prihod. Vrednost događaja, kao što je kongres Međunarodne naturističke federacije, za Jugoslovensku turističku industriju kao marketinške vežbe bila je neizreciva. „Dostizanje tako široke javnosti obično bi nas koštalo bogatstva“, kaže organizator kongresa Jerko Sladoljev, dugogodišnji menadžer marketing kompanije Koversada i još uvek traženi stručnjak za jadransku kamping scenu.

Ali naturizam (koji inicijalno nazivaju FKK, u skladu sa svojim nemačkim imenom, Freikorperkultur) takođe je bio arhetipski primer slabosti hladnog rata. Nesvrstana Jugoslavija mogla je pokazati zapadnoj Evropi da je slobodna i tolerantna zemlja, koja nije pokazala ništa od puritanizma povezanog sa svojim susedima iz sovjetskog bloka. To je ujedno bio i način dokazivanja građanima Jugoslavije da žive po sistemu koji nije bio preterano restriktivan, kao i zemlji u kojoj su strani kontakti dobrodošli.

Strani novinari govorili su o Jugoslaviji kao o "raju za naturiste". "Pre nego što siđete s čamca vidite prirodne lepote na svakom koraku", izjavio je Die Zeit-ov Armin Ganser u martu 1972, pre nego što je izrecitovao listu naturističkih letovališta koja se protežu od hrvatskog grada Umaga na severozapadu do crnogorskog Ulcinja na krajnjem jugoistoku.

Pored tvrdokornih naturista koji borave u odmaralištima poput Koversade, gde su mogli danima da lutaju neobučeni, bilo je i značajan broj saputnika koji bi boravili u redovnom smeštaju, ali bi tokom dana posećivali nudističke plaže. Prema izveštaju, koji je Jerko Sladoljev sačinio za jugoslovensku turističku industriju 1978. godine, zemlja se hvalila sa 25 naturističkih plaža u utvrđenim naturističkim letovalištima, 34 označene naturističke plaže na drugim mestima i čak 60 „divljih“ naturističkih plaža koje, uprkos tome što nisu regulisane, su vlasti srećom tolerisale.

Poreklo jugoslovenskog naturizma seže u međuratni period, kada je jadranska obala privlačila male grupe nemačkih i austrijskih naturista u potrazi za netaknutom prirodom i skrovitijim mestima za odmor. Ovi rani naturisti takođe su tražili beg od radikalnog konzervativizma u svojim zemljama. Uprkos negovanju kulta fizičke spreme, nacisti su naturistički pokret doživljavali kao dekadentno boemsko odstupanje, primoravajući FKK kulturu da ide podzemno - ili u inostranstvo.

Bio je to prirodni naturista Rudolf Halbig sa sedištem u Minhenu, koji je 1950-ih počeo da posećuje Koversadu, malo ostrvo južno od naselja Vrsar. U to vreme Vrsar je bio uspavan grad koji je živeo od lokalnih vina, maslinovog ulja i lešnika. Lokalna poljoprivredna zadruga odlučila je da se pretvori u turizam tako što je postavila nekoliko skromnih pansiona; Halbig je osnovao turističku agenciju po imenu Miramare kako bi nahranio goste. U aprilu 1961. potpisan je sporazum, a Halbig je ponudio da pošalje 400 nemačkih naturista godišnje na aranžmane od dve nedelje. Ostrvo Koversada označeno je kao osamljeno mesto na kojem su se mogli kupati. U nekoliko narednih godina na ostrvu je organizovan mali kamp, ali posao je brzo rastao, a mnogo veće mesto, zajedno sa bungalovima, restoranima i sportskim objektima, izgrađeno je na kopnu nasuprot samom ostrvu. Uspeh Koversade ubrzo se ponovio u naseljima gore i niz istarsku obalu.

„Komunističke vlasti nisu zaista razumele šta je naturizam“, kaže Jerko Sladoljev, koji je na Koversadu došao raditi kao mladi diplomirani menadžer u turizmu 1968. „Kako su videli da se Katoličkoj crkva ne sviđa, a sve što se činilo Crkvi neprijatnim bilo je prilično dobro u njihovim očima. "

Svakako, Koversada je postala glavno odredište italijanskih turista upravo zato što je katolički pritisak doveo do zabrane naturizma u njihovoj zemlji. Bio je to jedan od neočekivanijih paradoksa hladnoratovske istorije zbog kojeg su disidentski italijanski naturisti došli u komunističku Jugoslaviju kako bi osetili svež povetarac slobode.

„Komunističke vlasti nisu zaista razumele šta je naturizam. Kako su videli da se to Katoličkoj crkvi ne sviđa, a rukovodili su se direktivom da sve što je bilo crkvi neprijatno, bilo je prilično dobro u njihovim očima“

„Određen broj italijanskih sveštenika došao je u Koversadu“, kaže Sladoljev. "Jedan od njih mi je čak rekao:" Nije važno šta nosite, već kako se ponašate. Po mom iskustvu, 90 posto naturista je više moralnih nego ne-naturista. " Sigurno postoji malo dokaza o seksualnim orgijama u naturističkim odmaralištima u Jugoslaviji. Prema studiji koju je Sladoljev uradio 1978. godine, 85% turista FKK bile su porodice sa decom. Ipak, naturistički kampovi su i dalje imali određena pravila koja „tekstilna“ (ili normalno obučena) mesta ne ispunjavaju. „Muškarci su mogli doći u naturistički kamp samo ako ih je pratila žena; iako su žene mogle slobodno ulaziti solo ili u grupama." Koliko je italijanskih sveštenika postupalo sa ovim ograničenjem, Sladoljev ne kaže.

Ali na kraju, naturizam je izazivao malo kontraverze u Jugoslaviji, gde se ugostiteljstvo za naturiste doživljavalo kao logično proširenje ugostiteljske ponude u celini. „Ljudi u početku nisu bili oduševljeni slanjem svoje dece u naturističko odmaralište, kaže Sladoljev, sve dok oni koji su radili u kampu nisu svima drugima rekli da je to zapravo savršeno ugledan posao. Vrlo brzo je prihvaćeno kao normalno, a lokalni ljudi žele da se uključe, videći kamp kao dobru priliku za prodaju svojih proizvoda ili zanata. Na kraju, nikad nisu imali problema sa naturizmom zbog novca koji je donosio ."

Ipak, politička elita nikada nije naturizam smatrala respektabilnim. Veteran FKK Richard Ehrmann, koji je bio jedan od glavnih govornika na kongresu u Koversadi iz 1972. godine, primetio je - više iz zabave nego ogorčenja - da se nijedan veći funkcioner nije pojavio da pozdravi glavni međunarodni skup. Kongres je otvorio gradonačelnik Poreča, najbližeg grada, ali zaista, niko se više nije potrudio da dođe.

Koliko je bilo komunista koji su nosili kartice do plaža na Koversadi, statistika je ostala nema - mada je verovatno da ih je bilo prilično malo. Do 1980-ih je u samoj Jugoslaviji bilo oko 50.000 članova naturističkih klubova, od kojih je najmanje 30.000 bilo iz Slovenije. "Slovenci su uvek bili najprogresivniji", primećuje Sladoljev, "bili su geografski najbliži Zapadu." Slovenci su činili petinu gostiju Koversade u vreme komunizma, a i danas čine 15-18 procenata klijentele.

Ironično je da komunistička Jugoslavija nije bila ugrožena naturizmom, već naturistička zajednica na Zapadu koja je bila sumnjičava prema Jugoslaviji. "Ja sam prisustvovao kongresu u Zapadnoj Nemačkoj i sumnjalo se da sam komunistički agent, poslat da uđe u svetski naturistički pokret", kaže Sladoljev. „Oni su se malo plašili nas, mi smo došli iz drugog okruženja."

Tri decenije nakon pada jugoslovenskog komunizma, naturizam ostaje deo jadranskog turističkog brenda. Međutim, ne postoji ista potražnja za specijalnim kampovima. Golo sunčanje među modernim turistima, a pod uslovom da ste diskretni, se može praktikovati i izvan određenih rajeva. Hrvatske gole plaže još uviek postoje, a slova „FKK“ naslikana su duž cele Jadranske obale. Ali naturistički kampovi, kamen temeljac turističke industrije već gotovo šezdeset godina, polako menjaju namenu kao porodični avanturistički kampovi u kojima su nudisti ograničeni na svoje osamljeno ograđivanje. Koversada i nekolicina drugih naturističkih kampova i dalje ostaju, iako su čak i dani Koversade brojeni, a trenutni vlasnici (lokalni turistički gigant Maistra) najavljuju skorašnje preuređenje lokacije kao opšte porodično letovalište.

„Naturistički brojevi ne padaju“, tvrdi Sladoljev, „samo što naturistički kamperi ne troše toliko novca kao„ tekstilni “kamperi.“ Sezona za kampovanje je kratka, čak i u mediteranskoj zemlji poput Hrvatske, a jedini način da vlasnici kampova povećaju profit je privući turiste s većom potrošnjom koji bi mogli biti novi u kampovanju. „Danas je globalna tendencija da se uvede što više noviteta - drvene kuće, stanovi pod vodom, stanovi koji se okreću kako bi stalno bili u ravni sa suncem“, kaže on.

Međutim, kako objašnjava Sladoljev, tradicionalni kamperi (i odeveni i bez odeće) su lojalniji od glampera, a ako želite stabilan posao, morate da nastavite sa uslugom klijenata koji imaju naviku da se vraćaju svake godine. Ovo je posebno svojstvo naturističkih kampera koji često imaju omiljeni kamp u koji se redovno vraćaju.

„Za veliki broj ljudi, uključujući naturiste, kampovanje znači uvek nešto raditi, bilo da se radi o pranju veša, proveravanju užadi, čišćenju kanua... Danas, glampingom, imate super moderne apartmane koji imaju sve. Ne treba vam čak ni oprema za kampiranje. Možete leteti u Hrvatsku samo sa koferom."

U okruženju post-COVID 19, mnogi smatraju da će lojalni kamperi iz Centralne Evrope pokrenuti oporavak istarske kamping industrije - a ne egzotika koju traže jet-seteri iz daljine. „Ideja kampovanja kao načina života, sprovedenog u prirodi i svežem vazduhu, neće tako brzo nestati.“

Izvor: The Calvert Journal

Obrada i prevod: Informativna služba Naturističke organizacije Srbije

 

Srodni tekstovi

20.10.2020.

Naturizam, njegov karakter i svet oko njega

U ovom predapokaliptičnom dobu, kako bi neki opisali vreme u kome živimo, sasvim…

Pročitaj više

05.10.2020.

Srpski naturisti u doba koronavirusa

U vreme kada naturizam još uvek nije tema o kojoj svi rado i otvoreno govore,…

Pročitaj više

26.09.2020.

Biciklima u istoriju - prva naturistička biciklistička vožnja u Srbiji

U nedelju 20. septembra Naturistička organizacija Srbije (NOS) je još jednom…

Pročitaj više

13.09.2020.

Planinskom stazom do (naturističkog) vrha

Čovek dođe u godine kada donosi odluku: ili od života odustaje i venući nestaje ili…

Pročitaj više

Poslednji tekstovi

Naturizam, njegov karakter i svet oko njega Blog

20.10.2020.

Naturizam, njegov karakter i svet oko njega

U ovom predapokaliptičnom dobu, kako bi neki opisali vreme u kome živimo, sasvim…

Pročitaj više
Srpski naturisti u doba koronavirusa Blog

05.10.2020.

Srpski naturisti u doba koronavirusa

U vreme kada naturizam još uvek nije tema o kojoj svi rado i otvoreno govore,…

Pročitaj više
In memoriam: Jože Puc Novosti

02.10.2020.

In memoriam: Jože Puc

Naturistički pokret nedavno je pretrpeo veliki gubitak. Dana 28. 9. 2020. preminuo…

Pročitaj više
Biciklima u istoriju - prva naturistička biciklistička vožnja u Srbiji Blog

26.09.2020.

Biciklima u istoriju - prva naturistička biciklistička vožnja u Srbiji

U nedelju 20. septembra Naturistička organizacija Srbije (NOS) je još jednom…

Pročitaj više
Top