DEO DRUGI – Čekajući početak takmičenja upoznajemo se sa posetiocima, kampom i okolinom

Nama slovencima je najbolje da se svi kolektivno preselimo u Srbiju – mi imamo članstvo i postojimo toliko godina, a imamo samo dva polunaturistička kampa, a vi u Srbiji imate svašta nešto...

Pošto što smo se smestili i utvrdili da nam je smeštaj skoro savršen i lokacijski i sadržajno, a uspeli smo i konačno da se „osolimo“ u moru, na kratkom kućnom sastanku naša grupa je utrvrdila da se doručak od deset evra po osobi i večera od 20 evra nikako ne isplate, pogotovu kad u kuhinji imamo sve što je potrebno za samostalnu pripremu obroka, a na samo kilometar od kampa postoje dva velika novootvorena megamarketa, gde se mogu daleko povoljnije kupiti namirnice i, uz malo dobre volje, pripremati hrana za daleko manje novca. Voće i povrće se može povoljno nabaviti sveže nabrano sa privatne farme, čiji prodajni štand se nalazi u neposrednoj blizini kampa na putu ka gradu, poznat po tome da robe može da nestane ali ne može da je nema, tako da smo pre neki dan dobili paradajz sveže nabran u bašti, baš tog trenutka kad smo došli po njega.

Rešivši tako osnovne egzistencijalne probleme uz usvajanje plana koji definiše gde ćemo da spavamo i šta ćemo da jedemo, krenuli smo u istraživanje. To su neki članovi naše ekipe radili individualno, a neki kolektivno. Istraživali smo kamp, okolna mesta i kulturno-istorijske znamenitosti, a najinteresantnija istraživanja bila su vezana za to ko je i iz kojih zemalja već stigao ili će stići na ovu manifestaciju. Prilog sadrži više slika naših „lutajućih reportera“ sa pomenutih istraživanja. Tako smo još prvo veće posetili kamper sekretara organizacije, o čemu smo pisali u prvom nastavku, a poslednja dva dana imali smo srdačane susrete sa slovencima (kojih je ovde 30-tak), sa Hrvatima (njih je tu samo troje), sa špancima (za koje za sada ne znamo da li ih ima više od dvoje), a upoznali smo i jednu ekipu austrijnaca koji ovde provode celo leto i vrlo ozbiljno igraju odbojku i koji planiraju učeše u takmičarskom programu manifestacije, iako nisu zvanično i ciljano došli u Solaris zbog jubilarnih Alpe-Adria susreta. Naravno, već sutra ćemo videti koliko učesnika ove manifestacije stvarno ima. Slovenci su ovde podigli čitav mali kamp u kampu, a mi smo uživali u večernjem druženju sa njima i iskoristili priliku da ih pozovemo na naše Susrete u Vrdniku. Našim ljubaznim domaćinima te večeri pružili smo i informacije o našim velnes okupljanjima i ostalim programima. Na sve to predsednik jednog slovenačkog naturističkog kluba je spontano izjavio:

• Pa mi Slovenci najbolje da se preselimo svi u Srbiju, mi imamo toliko članova, a još uvek samo dva polunaturistička centra, a vi ste za svoje članove već organizovali i velnese i bazene i restorane i planinarenja i ...

Moram da kažem da smo tog trenutka bili ponosni na sve što smo uspeli da uradimo u Srbiji, iako mislim da su nam slovenci i dalje najbolji uzor za naš rad. Na tom sastanku pao je i dogovor da naša mala ekipa zajedno sa slovencima napravi zajednički tim za kolektivne sportove.

Obzirom na to da je prethodna dva dana vreme bilo malo promenljivo, to smo iskoristili za obilazak okoline i posetu nekim znamenitostima, pa smo tako obišli Spomen park „Brioni“ i kulturno-istorijske znamenitosti Poreča. U prilogu su i fotografije sa ovih izleta.

Eto tako, vreme je brzo prošlo i već sutra nestrpljivo isčekujemo sastanak svih učesnika, otvaranje i početak takmičarskih aktivnosti.