https://www.nos.org.rs/forum/ Wed, 22 Apr 2026 18:39:48 +0000 MyBB https://www.nos.org.rs/forum/showthread.php?tid=55 Sat, 30 Jun 2018 23:39:57 +0200 https://www.nos.org.rs/forum/showthread.php?tid=55 Često sam se, tokom protekle  tri decenije, pitao o smislu „kategorije člana“ u određenim društvenim ustanovama u Jugoslaviji i Srbiji. Znajući da je slavni Radovan III bio „član biblioteke“ ne bih mogao da potvrdim da je članstvo u određenim socijalnim institucijama, u mom slučaju, ispunilo cilj.
U minulom vremenu bio sam član pionirske i nekih drugih organizacija koje više nisu aktivne u domaćem okruženju. Kao navijač Vojvodine, izvesno vreme, bio sam član Skupštine istomenog fudbalskog kluba. To je omogućilo da „biram i da budem biran“ čak i u rukovodstvo prvoligaša iz Novog Sada, ali...
Opredeljenje za nudizam omogućilo mi je da upoznam ljude koje do trenutka skidanja gaćica dolaskom na plažu nisam poznavao. O članstvu u organizaciji koja okuplja nudiste na plaži Kamenjar nisam razmišljao baš odmah po dolasku na golišavo kupanje. Međutim, učestali dolasci do Kamenjara moralno me je obavezalo da, uplatom na račun Naturističkog kluba „Kamenjar“ (koji održava peščanu plažu u Novom Sadu) ili češće direktnom distribucijom prijateljima iz rukovodstva NKK, postanem član pomenute organizacije.
Danas sam vlasnik članske karte udruženja građana, koje u Novom Sadu, brine o bezbednosti nudista u jedinoj uvali Dunava koja prima kupače „u Evinom i Adamovom kostimu“.
Ovaj kratak tekst o važnosti učlanjivanja i aktivnog učešća u radu naturističkih organizacija u Srbiji i inostranstvu dopunjujem informacijama o radu Naturističke organizacije Srbije sa sedištem u Beogradu. Okupljanja gologuzista na obalama Savskog jezera ima dugu tradiciju o čijoj istoriji traju istraživanja. Ipak, ono što današnji nudisti mogu da očekuju odnosi se ne samo na kupanje na „beogradskom moru“ već i učešćem u sjajno osmišljenoj manifestaciji koja se, na beogradskim bazenima, održava godinama unazad. Naturistička organizacija Srbije (NOS), kao punopravni član Međunarodne organizacije naturističkih federacija (International naturist federations, INF-FNI), omogućuje svojim članovima boravak u naturističkim centrima Evrope i vanevropskih zemalja sa značajnim popustom.
U doba čiji smo savremenici nudizam bi mogao da vrati snagu koju je imao u prošlosti i udruživanjem u društvene grupe i klubove na internetu o čemu je potrebno izvestiti u posebnom tekstu.

  tuš.jpg (Veličina: 63.61 KB / Preuzimanja: 8) ]]> Često sam se, tokom protekle  tri decenije, pitao o smislu „kategorije člana“ u određenim društvenim ustanovama u Jugoslaviji i Srbiji. Znajući da je slavni Radovan III bio „član biblioteke“ ne bih mogao da potvrdim da je članstvo u određenim socijalnim institucijama, u mom slučaju, ispunilo cilj.
U minulom vremenu bio sam član pionirske i nekih drugih organizacija koje više nisu aktivne u domaćem okruženju. Kao navijač Vojvodine, izvesno vreme, bio sam član Skupštine istomenog fudbalskog kluba. To je omogućilo da „biram i da budem biran“ čak i u rukovodstvo prvoligaša iz Novog Sada, ali...
Opredeljenje za nudizam omogućilo mi je da upoznam ljude koje do trenutka skidanja gaćica dolaskom na plažu nisam poznavao. O članstvu u organizaciji koja okuplja nudiste na plaži Kamenjar nisam razmišljao baš odmah po dolasku na golišavo kupanje. Međutim, učestali dolasci do Kamenjara moralno me je obavezalo da, uplatom na račun Naturističkog kluba „Kamenjar“ (koji održava peščanu plažu u Novom Sadu) ili češće direktnom distribucijom prijateljima iz rukovodstva NKK, postanem član pomenute organizacije.
Danas sam vlasnik članske karte udruženja građana, koje u Novom Sadu, brine o bezbednosti nudista u jedinoj uvali Dunava koja prima kupače „u Evinom i Adamovom kostimu“.
Ovaj kratak tekst o važnosti učlanjivanja i aktivnog učešća u radu naturističkih organizacija u Srbiji i inostranstvu dopunjujem informacijama o radu Naturističke organizacije Srbije sa sedištem u Beogradu. Okupljanja gologuzista na obalama Savskog jezera ima dugu tradiciju o čijoj istoriji traju istraživanja. Ipak, ono što današnji nudisti mogu da očekuju odnosi se ne samo na kupanje na „beogradskom moru“ već i učešćem u sjajno osmišljenoj manifestaciji koja se, na beogradskim bazenima, održava godinama unazad. Naturistička organizacija Srbije (NOS), kao punopravni član Međunarodne organizacije naturističkih federacija (International naturist federations, INF-FNI), omogućuje svojim članovima boravak u naturističkim centrima Evrope i vanevropskih zemalja sa značajnim popustom.
U doba čiji smo savremenici nudizam bi mogao da vrati snagu koju je imao u prošlosti i udruživanjem u društvene grupe i klubove na internetu o čemu je potrebno izvestiti u posebnom tekstu.

  tuš.jpg (Veličina: 63.61 KB / Preuzimanja: 8) ]]> https://www.nos.org.rs/forum/showthread.php?tid=47 Wed, 20 Jun 2018 05:22:27 +0200 https://www.nos.org.rs/forum/showthread.php?tid=47  

Želja za nudizmom tinjala je godinama

 

Ni sam ne znam kako ali mi se jednog leta u rukama stvorio primerak “Ilustrovane politike”. Veoma retko sam čitao taj i slične časopise, međutim tada sam primerak u rukama držao duže nego što je uobičajeno. Ono što mi je kao desetogodišnjaku privuklo pažnju nisu bile ni sportske, a još manje političke informacije u tom nedeljniku orijentisanom ka porodičnom i zabavnom životu.

         Ono što me je šokiralo je informacija plasirana na prvim stranicama tog broja “Ilustrovane” da se tada popularna pevačica novokomponovane muzike kupa gola na plažama u okolini Dubrovnika. Prepričavajući vam, sa vremenske udaljenosti od 30 godina taj tekst sećanje me služi da je izjava pomenute estradne zvezde bila propraćena i fotografijom…
         Bile su to tinejdžerske i godine traganja za nekim ličnim izrazom. Iz godine u godinu sam se, noseći kupaće gaće, sve češće I češće, pitao kakvi su to ljudi koji ne koriste neophodnu opremu za plažu.
         Videćeš i sam ako jednom dođeš na “našu” plažu o čemu je reč – govorila mi je tih godina prijateljica koja je sezonama svoju guzu izlagala sunčevim zracima. Nisam razumeo ni drugaricu niti tu pevačicu kada je rekla da ima kuću u Dubrovniku i da se sunča na okolnim kupalištima. Bilo mi je neshvatljivo da se sunčam bez skupocenog, firmiranog odela za kupanje koje sam pred svako leto nabavljao gotovo iznova. Kupaći je bio standard poput zimske jakne i skija kada se kretalo na Vlašić ili Jahorinu…
         Tek povremeno, kao odblesak nekih drugačijih mogućnosti, do mene i okruženja su dolazile informacije da se “ta i ta” kupa kao od majke rođena. Dodatnu zbunjenost tinejdžera podstakla je prijateljica koja se svesno i svojevoljno odlučila da napusti uređenost tekstilne plaže da bi se prepustila…
         Potpuni šok je nastupao u trenucima kada je trebalo, na određenim kupalištima, proći nudistički deo da bih se dokopao “sigurnog terena”, plaže gde su svi bili obučeni po poslednjoj letnjoj modi. Sećam se detalja kada me je Dušanin otac zamolio da joj odnesem neke novine: gledao sam u kamenjem posutu stazu želeći da se što pre izgubim iz vidokruga gologuzih devojaka i momaka, žena i dece…
         Preokret je nastupio pomenutog leta na Šolti, a izvela ju je Gala, devojka koju je Dušana upoznala tih dana na nudističkoj plaži. Videvši da se družim sa Dušanom, ali samo van plaže, Gala je počela da se raspituje za mene upitavši Dušanu zašto im se ne priključim. Srce mi je sišlo u pete dok sam slušao ono što je, prema Galinim rečima, Dušanina poznanica govorila o meni. Sa druge strane, Dušana je rekla da me dugo poznaje i da sigurno zna da još nisam spreman da se priključim nudistima.
         Međutim, tih dana se nešto zakovitlalo u mojoj tinejdžerskoj duši. Dušana je veliki deo vremena provodila u Galinom društvu koja je na letovanje došla sa sestrom…
         Prošlog leta se odjednom izgubila sa plaže na kojoj smo do tada boravili sa mamom i tatom – počela je Olga svoju priču. Roditelji su krenuli u jednom pravcu, a ja u drugom i imala sam šta i da vidim: moja rođena sestra se kupala gola... Briznula sam u plač očekujući prekore kada se ponovo budemo našli. Međutim, desilo se nešto neočekivano: nakon razgovora sa roditeljima Gala je, narednih dana, nastavila da se sunča bez kupaćeg kostima. Na moje začuđene poglede, mama i tata su rekli da nemaju pravo punoletnoj osobi da zabranjuju da bira plažu…
         Šok mojih roditelja i sestre bio je iskren, zabrinutost još veća… - nastavila je Gala sestrinu priču. Ja sam, sa druge strane, otkrila novu dimenziju letovanja jer kupaći kostim nisam kupila četiri godine – dodala je dvadesetdvogodišnja stanovnica nekadašnjeg Sovjetskog saveza.
Dvoumio sam se, lomio, ali je bilo pitanje vremena kada ću se odlučiti da se razgolitim među poznatim i nepoznatim istomišljenicima.
Iz današnje perspektive kada je i meni nudizam postao letnja svakodnevica moje dečačko ponašanje izaziva samo smeh. Ali tada, dok sam se približavao plaži na kojoj ćemo se Dušana, Gala i ja razgolititi bilo je svega osim smeha. Jer, po prvi put sam video grupe golišavih kupača na istom mestu i nisam znao šta da očekujem…
Kasnije, tokom godina koje su usledile, bilo je sve više i više prilika za upražnjavanje nudizma. Međutim, stidljivost i strah kako od pogleda drugih nudista kao i od utiska koji ovo opredeljenje ostavlja na okolinu (“šta će drugi da kažu…”) sputalo me je i nastavio sam kupanje u kostimu. Tog leta sam posmatrao Dušanu i Galu kako bezbrižno koračaju prema obali potpuno gole, dok sam se pitao: “Da li bi i sam mogao… ?
Godine su prošle dok se, po povratku sa Šolte, ponovo nisam usudio da odem do nudističke plaže. Skinuo sam se golišav tek posle 12 godina na plaži Ratac u Crnoj Gori. Današnje zadovoljstvo koje osećam kada svaki put nagim telom dodirnem vodenu površinu govori mi da sam doneo pravu odluku.
 

  Hrvatska.jpg (Veličina: 368.45 KB / Preuzimanja: 6) ]]>  

Želja za nudizmom tinjala je godinama

 

Ni sam ne znam kako ali mi se jednog leta u rukama stvorio primerak “Ilustrovane politike”. Veoma retko sam čitao taj i slične časopise, međutim tada sam primerak u rukama držao duže nego što je uobičajeno. Ono što mi je kao desetogodišnjaku privuklo pažnju nisu bile ni sportske, a još manje političke informacije u tom nedeljniku orijentisanom ka porodičnom i zabavnom životu.

         Ono što me je šokiralo je informacija plasirana na prvim stranicama tog broja “Ilustrovane” da se tada popularna pevačica novokomponovane muzike kupa gola na plažama u okolini Dubrovnika. Prepričavajući vam, sa vremenske udaljenosti od 30 godina taj tekst sećanje me služi da je izjava pomenute estradne zvezde bila propraćena i fotografijom…
         Bile su to tinejdžerske i godine traganja za nekim ličnim izrazom. Iz godine u godinu sam se, noseći kupaće gaće, sve češće I češće, pitao kakvi su to ljudi koji ne koriste neophodnu opremu za plažu.
         Videćeš i sam ako jednom dođeš na “našu” plažu o čemu je reč – govorila mi je tih godina prijateljica koja je sezonama svoju guzu izlagala sunčevim zracima. Nisam razumeo ni drugaricu niti tu pevačicu kada je rekla da ima kuću u Dubrovniku i da se sunča na okolnim kupalištima. Bilo mi je neshvatljivo da se sunčam bez skupocenog, firmiranog odela za kupanje koje sam pred svako leto nabavljao gotovo iznova. Kupaći je bio standard poput zimske jakne i skija kada se kretalo na Vlašić ili Jahorinu…
         Tek povremeno, kao odblesak nekih drugačijih mogućnosti, do mene i okruženja su dolazile informacije da se “ta i ta” kupa kao od majke rođena. Dodatnu zbunjenost tinejdžera podstakla je prijateljica koja se svesno i svojevoljno odlučila da napusti uređenost tekstilne plaže da bi se prepustila…
         Potpuni šok je nastupao u trenucima kada je trebalo, na određenim kupalištima, proći nudistički deo da bih se dokopao “sigurnog terena”, plaže gde su svi bili obučeni po poslednjoj letnjoj modi. Sećam se detalja kada me je Dušanin otac zamolio da joj odnesem neke novine: gledao sam u kamenjem posutu stazu želeći da se što pre izgubim iz vidokruga gologuzih devojaka i momaka, žena i dece…
         Preokret je nastupio pomenutog leta na Šolti, a izvela ju je Gala, devojka koju je Dušana upoznala tih dana na nudističkoj plaži. Videvši da se družim sa Dušanom, ali samo van plaže, Gala je počela da se raspituje za mene upitavši Dušanu zašto im se ne priključim. Srce mi je sišlo u pete dok sam slušao ono što je, prema Galinim rečima, Dušanina poznanica govorila o meni. Sa druge strane, Dušana je rekla da me dugo poznaje i da sigurno zna da još nisam spreman da se priključim nudistima.
         Međutim, tih dana se nešto zakovitlalo u mojoj tinejdžerskoj duši. Dušana je veliki deo vremena provodila u Galinom društvu koja je na letovanje došla sa sestrom…
         Prošlog leta se odjednom izgubila sa plaže na kojoj smo do tada boravili sa mamom i tatom – počela je Olga svoju priču. Roditelji su krenuli u jednom pravcu, a ja u drugom i imala sam šta i da vidim: moja rođena sestra se kupala gola... Briznula sam u plač očekujući prekore kada se ponovo budemo našli. Međutim, desilo se nešto neočekivano: nakon razgovora sa roditeljima Gala je, narednih dana, nastavila da se sunča bez kupaćeg kostima. Na moje začuđene poglede, mama i tata su rekli da nemaju pravo punoletnoj osobi da zabranjuju da bira plažu…
         Šok mojih roditelja i sestre bio je iskren, zabrinutost još veća… - nastavila je Gala sestrinu priču. Ja sam, sa druge strane, otkrila novu dimenziju letovanja jer kupaći kostim nisam kupila četiri godine – dodala je dvadesetdvogodišnja stanovnica nekadašnjeg Sovjetskog saveza.
Dvoumio sam se, lomio, ali je bilo pitanje vremena kada ću se odlučiti da se razgolitim među poznatim i nepoznatim istomišljenicima.
Iz današnje perspektive kada je i meni nudizam postao letnja svakodnevica moje dečačko ponašanje izaziva samo smeh. Ali tada, dok sam se približavao plaži na kojoj ćemo se Dušana, Gala i ja razgolititi bilo je svega osim smeha. Jer, po prvi put sam video grupe golišavih kupača na istom mestu i nisam znao šta da očekujem…
Kasnije, tokom godina koje su usledile, bilo je sve više i više prilika za upražnjavanje nudizma. Međutim, stidljivost i strah kako od pogleda drugih nudista kao i od utiska koji ovo opredeljenje ostavlja na okolinu (“šta će drugi da kažu…”) sputalo me je i nastavio sam kupanje u kostimu. Tog leta sam posmatrao Dušanu i Galu kako bezbrižno koračaju prema obali potpuno gole, dok sam se pitao: “Da li bi i sam mogao… ?
Godine su prošle dok se, po povratku sa Šolte, ponovo nisam usudio da odem do nudističke plaže. Skinuo sam se golišav tek posle 12 godina na plaži Ratac u Crnoj Gori. Današnje zadovoljstvo koje osećam kada svaki put nagim telom dodirnem vodenu površinu govori mi da sam doneo pravu odluku.
 

  Hrvatska.jpg (Veličina: 368.45 KB / Preuzimanja: 6) ]]> https://www.nos.org.rs/forum/showthread.php?tid=46 Mon, 18 Jun 2018 22:46:22 +0200 https://www.nos.org.rs/forum/showthread.php?tid=46 Da li svojoj okolini i okruženju u kojem živite pominjete gde se kupate ? Kada kažete da ste bili na letovanju da li ističete da vam za kupanje nije potreban “badić” ili zanemarujete ovu informaciju navodeći druge detalje o boravku na plažama ? Nekoliko puta sam bivao svedokom da je javno opredeljenje za nudizam izazvalo nemale potrese u detinjim i nekim drugim dušama. Dešavalo se da je opredeljenje za nudizam bivalo sporno, odnosno da je činjenica da osoba ne koristi kupaći kostim doprinelo nesporazumima u porodici i društvu.
Često sam se pitao: zašto je to tako ?
Iz pomenutih razloga, odlučio sam se da napišem tekst o uticaju nudizma na psihu čoveka i žene. Podstaknut višegodišnjim pitanjima i pristalica, ali i protivnika ovog, uglavnom, letnjeg hobija, saopštavam vam o svojim, ali još više iskustvima gologuzih prijatelja i poznanika. Znam da prepreke i predrasude mogu da budu otežavajući faktor prilikom dolazaka na golišavu plažu, ali…
Više puta sam na ovom sajtu opisivao situacije u kojima sam se našao nemajući želju da, barem u poslednjih 20 godina, koristim kupaći kostim. Međutim, i samom mi se čini da je ostala nedoumica koji je trenutak, zapravo, bio odlučujući da se definitivno opredelim za letovanje među naturistima.
Sasvim je jasno da sam gologuzista postao na plaži Ratac 1996. godine. Ali, da li se to desilo prilikom već prvog dana boravka među nudićima ili kasnije ? Protok vremena (prošlo je više od 20 godina od tog letovanja) ipak je učinio svoje, ali se veoma dobro sećam da sam se jako iznenadio kada mi je prijateljica saopštila da napušta tekstilnu plažu i…
Bio sam u šoku! U trenutku sam se prisetio situacije sa Šolte kada mi je informaciju da prilazi nudistima saopštila prijateljica Dušana… Kao tada u Dalmaciji i sada me je oblio znoj dok mi je Tanja rekla da je prošle godine, na plaži Ratac, uz podršku drugarice Jelene, prvi put skinula kupaći kostim.
Mislila sam da svi muškarci gledaju samo u mene, ali… - nastavila je da ubeđuje drugara Nemanju i mene da joj se priključimo.
Pristao sam i prvog dana se našao u okruženju o kojem sam, do tada, veoma retko slušao. Odavale su me bele trake oko pojasa i nesigurnost prilikom dolaska na plažu. Bili su to dramatični trenuci koje pamtim po velikoj vrućini i crvenilu na licu...
Nudista nisam postao taj prvi dan na FKK plaži. Jer, kao što ako samo jednom odete na fudbalsku ili neku drugu utakmicu niste automatski navijač kluba koji igra, ako jednom odete na plažu gde se kupaju naturisti ne postajete nudista. Vaš prvi odlazak može da bude i pod pritiskom ili da biste ispunili želju drugarici, možete se slučajno zateći među golišavim svetom…
Moja prijateljica Zora iz Hrvatske mi je pričala da se jednog leta ukrcala na brodić koji je saobraćao između nekoliko mesta dalmatinske obale. Na brodu nije pisalo odredište, ali se, tokom puta, ispostavilo da je vožnja usmerena ka jednoj od hvarskih nudističkih plaža…
Nudistkinja sam postala sutradan od prvog dolaska na plažu jer sam tada ciljano došla do nudističkog kupališta – pričala mi je godinama kasnije.
Tih dana u Crnoj Gori, pozitivni utisci su prevagnuli na stranu koja je odlučila da desetak dana ne koristim minijaturni tekstilni predmet. Ležeći golišav na kamenčićima plaže Ratac poželeo sam da ovakvi trenuci traju večno…
Dvadeset i dve godine ne koristim kupaći kostim. Dvadeset i dve godine, dolaskom na plažu, a pre samog skidanja, vidim bele i preplanule obrise tela dece, momaka, devojaka i žena. Dvadeset i dve letnje sezone polako se obnažujem da minut kasnije utonem u vodu reke ili mora bez skupocenih robnih marki precenjenog predmeta za kupanje. Već dvadeset i dve godine suv sam nepun minut nakon izlaska iz vode i tako će još dugo, dugo ostati…
Ali, dvadeset i dve godine traje i borba da objasnim drugima (čak i bliskim prijateljima i prijateljicama) svoje pravo da se kupam i sunčam golišav. Kao da mi nudići, barem u našoj zemlji i okruženju, nismo (bili) dovoljno ubedljivi prilikom iskazivanja svojih prava na “nagi svet”. Uprkos sasvim regularnom udruženju naturista, uprkos mogućnosti da koristimo svoje plaže koje su bez skupocene infrastrukture… negde je zapelo. Gde ? Često se, čak i u golišavom društvu, pitam zašto su nudističke plaže tako skrajnute, zašto je lepota ženskih muških tela nedostupna ostalim kupačima i građanima.
Postoji li prilika za ravnopravnost ?
Nudista postaješ kada svesno odustaneš od potrebe da, tokom boravka na plaži, oblačiš kupaći kostim. Vremenom ti postaje svejedno šta o tvom činu misle komšije, prijatelji rođaci. Povremeno ih podsetiš na svoje opredeljenje ističući želju za upijanjem sunčevih zraka bez “tekstilnih posrednika”. Mnogi od njih tvoju odluku da, po dolasku na plaže, budeš nag ne mogu da shvate, ali ti si uporan. Ne zbog njih, nego zbog sebe. Dok koža dodiruje vodu, osećaš vibracije nekog drugog sveta…
Prvog golišavog leta, na plaži Ratac, upoznao sam Nevenu. Prvog dana, oko sat vremena nakon što smo nas troje stigli na plažu, Tanja je primetila devojku koja je želela da namesti suncobran ali nikako nije uspevala da ga fiksira. Ustao sam i namestio prostor da bi devojka (koja se predstavila kao Nevena) mogla da se opusti. Nekoliko minuta nakon toga, dok je hlad bacao svoje senke, Tanja ju je pozvala da nam se priključi u vodi. Dok je lopta kružila iz ruke u ruku, Tanja je rekla da joj je jako drago što je uspela da nas dovede (misleći na Nemanju i mene) na nudističku plažu…
Zainteresovana da čuje nastavak priče, Nevena je, kada smo izašli iz vode, ispričala da je prošle godine, negde u ovo vreme, prvi put došla na jedno FKK kupalište.
Rekla sam dvema drugaricama (sa kojima sam pošla na letovanje) da ću se kupati bez kostima… I tada počinju moje muke… - nastavila je sa pričom. Bila sam nazivana raznim pogrdnim imenima, a jedna od mojih bivših prijateljica je sa mora nazvala mamu rekavši da sam ih izneverila dolaskom na nudističku. Po povratku sa letovanja, roditelji su mi zabranili da tri meseca dolazim kući (Nevena je živela u jednom gradu južno od Beograda) tako da se nismo viđali… - zaključila je neveselu storiju.
Zašto je prelepa devojka imala problema iskazujući svoju želju za nudizmom ? Šta je to toliko neobično i iritantno u odluci da se kupamo nagi ? Čemu šok i neverica u očima mnogih kada im saopštimo svoju odluku ?
Nikada neću zaboraviti reakciju svoje bivše devojke Bojane na pitanje da li želi da posetimo nudističku plažu u Crnoj Gori. Ova informacija je nju delovala kao polivanje hladnom vodom, kao da sam joj rekao da je logor Aušvic ponovo otvoren.
Preživeo sam salve ružnih reči i uvreda nastavivši da se kupam golišav…]]> Da li svojoj okolini i okruženju u kojem živite pominjete gde se kupate ? Kada kažete da ste bili na letovanju da li ističete da vam za kupanje nije potreban “badić” ili zanemarujete ovu informaciju navodeći druge detalje o boravku na plažama ? Nekoliko puta sam bivao svedokom da je javno opredeljenje za nudizam izazvalo nemale potrese u detinjim i nekim drugim dušama. Dešavalo se da je opredeljenje za nudizam bivalo sporno, odnosno da je činjenica da osoba ne koristi kupaći kostim doprinelo nesporazumima u porodici i društvu.
Često sam se pitao: zašto je to tako ?
Iz pomenutih razloga, odlučio sam se da napišem tekst o uticaju nudizma na psihu čoveka i žene. Podstaknut višegodišnjim pitanjima i pristalica, ali i protivnika ovog, uglavnom, letnjeg hobija, saopštavam vam o svojim, ali još više iskustvima gologuzih prijatelja i poznanika. Znam da prepreke i predrasude mogu da budu otežavajući faktor prilikom dolazaka na golišavu plažu, ali…
Više puta sam na ovom sajtu opisivao situacije u kojima sam se našao nemajući želju da, barem u poslednjih 20 godina, koristim kupaći kostim. Međutim, i samom mi se čini da je ostala nedoumica koji je trenutak, zapravo, bio odlučujući da se definitivno opredelim za letovanje među naturistima.
Sasvim je jasno da sam gologuzista postao na plaži Ratac 1996. godine. Ali, da li se to desilo prilikom već prvog dana boravka među nudićima ili kasnije ? Protok vremena (prošlo je više od 20 godina od tog letovanja) ipak je učinio svoje, ali se veoma dobro sećam da sam se jako iznenadio kada mi je prijateljica saopštila da napušta tekstilnu plažu i…
Bio sam u šoku! U trenutku sam se prisetio situacije sa Šolte kada mi je informaciju da prilazi nudistima saopštila prijateljica Dušana… Kao tada u Dalmaciji i sada me je oblio znoj dok mi je Tanja rekla da je prošle godine, na plaži Ratac, uz podršku drugarice Jelene, prvi put skinula kupaći kostim.
Mislila sam da svi muškarci gledaju samo u mene, ali… - nastavila je da ubeđuje drugara Nemanju i mene da joj se priključimo.
Pristao sam i prvog dana se našao u okruženju o kojem sam, do tada, veoma retko slušao. Odavale su me bele trake oko pojasa i nesigurnost prilikom dolaska na plažu. Bili su to dramatični trenuci koje pamtim po velikoj vrućini i crvenilu na licu...
Nudista nisam postao taj prvi dan na FKK plaži. Jer, kao što ako samo jednom odete na fudbalsku ili neku drugu utakmicu niste automatski navijač kluba koji igra, ako jednom odete na plažu gde se kupaju naturisti ne postajete nudista. Vaš prvi odlazak može da bude i pod pritiskom ili da biste ispunili želju drugarici, možete se slučajno zateći među golišavim svetom…
Moja prijateljica Zora iz Hrvatske mi je pričala da se jednog leta ukrcala na brodić koji je saobraćao između nekoliko mesta dalmatinske obale. Na brodu nije pisalo odredište, ali se, tokom puta, ispostavilo da je vožnja usmerena ka jednoj od hvarskih nudističkih plaža…
Nudistkinja sam postala sutradan od prvog dolaska na plažu jer sam tada ciljano došla do nudističkog kupališta – pričala mi je godinama kasnije.
Tih dana u Crnoj Gori, pozitivni utisci su prevagnuli na stranu koja je odlučila da desetak dana ne koristim minijaturni tekstilni predmet. Ležeći golišav na kamenčićima plaže Ratac poželeo sam da ovakvi trenuci traju večno…
Dvadeset i dve godine ne koristim kupaći kostim. Dvadeset i dve godine, dolaskom na plažu, a pre samog skidanja, vidim bele i preplanule obrise tela dece, momaka, devojaka i žena. Dvadeset i dve letnje sezone polako se obnažujem da minut kasnije utonem u vodu reke ili mora bez skupocenih robnih marki precenjenog predmeta za kupanje. Već dvadeset i dve godine suv sam nepun minut nakon izlaska iz vode i tako će još dugo, dugo ostati…
Ali, dvadeset i dve godine traje i borba da objasnim drugima (čak i bliskim prijateljima i prijateljicama) svoje pravo da se kupam i sunčam golišav. Kao da mi nudići, barem u našoj zemlji i okruženju, nismo (bili) dovoljno ubedljivi prilikom iskazivanja svojih prava na “nagi svet”. Uprkos sasvim regularnom udruženju naturista, uprkos mogućnosti da koristimo svoje plaže koje su bez skupocene infrastrukture… negde je zapelo. Gde ? Često se, čak i u golišavom društvu, pitam zašto su nudističke plaže tako skrajnute, zašto je lepota ženskih muških tela nedostupna ostalim kupačima i građanima.
Postoji li prilika za ravnopravnost ?
Nudista postaješ kada svesno odustaneš od potrebe da, tokom boravka na plaži, oblačiš kupaći kostim. Vremenom ti postaje svejedno šta o tvom činu misle komšije, prijatelji rođaci. Povremeno ih podsetiš na svoje opredeljenje ističući želju za upijanjem sunčevih zraka bez “tekstilnih posrednika”. Mnogi od njih tvoju odluku da, po dolasku na plaže, budeš nag ne mogu da shvate, ali ti si uporan. Ne zbog njih, nego zbog sebe. Dok koža dodiruje vodu, osećaš vibracije nekog drugog sveta…
Prvog golišavog leta, na plaži Ratac, upoznao sam Nevenu. Prvog dana, oko sat vremena nakon što smo nas troje stigli na plažu, Tanja je primetila devojku koja je želela da namesti suncobran ali nikako nije uspevala da ga fiksira. Ustao sam i namestio prostor da bi devojka (koja se predstavila kao Nevena) mogla da se opusti. Nekoliko minuta nakon toga, dok je hlad bacao svoje senke, Tanja ju je pozvala da nam se priključi u vodi. Dok je lopta kružila iz ruke u ruku, Tanja je rekla da joj je jako drago što je uspela da nas dovede (misleći na Nemanju i mene) na nudističku plažu…
Zainteresovana da čuje nastavak priče, Nevena je, kada smo izašli iz vode, ispričala da je prošle godine, negde u ovo vreme, prvi put došla na jedno FKK kupalište.
Rekla sam dvema drugaricama (sa kojima sam pošla na letovanje) da ću se kupati bez kostima… I tada počinju moje muke… - nastavila je sa pričom. Bila sam nazivana raznim pogrdnim imenima, a jedna od mojih bivših prijateljica je sa mora nazvala mamu rekavši da sam ih izneverila dolaskom na nudističku. Po povratku sa letovanja, roditelji su mi zabranili da tri meseca dolazim kući (Nevena je živela u jednom gradu južno od Beograda) tako da se nismo viđali… - zaključila je neveselu storiju.
Zašto je prelepa devojka imala problema iskazujući svoju želju za nudizmom ? Šta je to toliko neobično i iritantno u odluci da se kupamo nagi ? Čemu šok i neverica u očima mnogih kada im saopštimo svoju odluku ?
Nikada neću zaboraviti reakciju svoje bivše devojke Bojane na pitanje da li želi da posetimo nudističku plažu u Crnoj Gori. Ova informacija je nju delovala kao polivanje hladnom vodom, kao da sam joj rekao da je logor Aušvic ponovo otvoren.
Preživeo sam salve ružnih reči i uvreda nastavivši da se kupam golišav…]]> https://www.nos.org.rs/forum/showthread.php?tid=44 Mon, 18 Jun 2018 14:35:47 +0200 https://www.nos.org.rs/forum/showthread.php?tid=44 Od trenutka kada sam se prvi put okupao na nudističkoj plaži često razmišljam o “golišavom svetu”. Zanima me gotovo sve što je u vezi sa nudistima: položaj plaža i higijena na njima, interesujem se za ljude koji su se odlučili za kupaće kostime “zamene” čestim nerazumevanjem okoline u kojoj žive i rade. Jedno od čestih pitanja koje sam postavljao prijateljima nudistima jeste kakav bi bio svet da na njemu postoje samo nudističke plaže ?
Ovaj tekst vam piše muški nudista koji je od pre pet godina definitivno opredeljen za dolaske na plaže na kojima vam neće pridikovati ako imate par kilograma više od “propisanog standarda”. Na kojima nećete imati potrebu da fascinirate okolinu svojim stajlingom i autfitom. Plaže, na kojima često nedostaju osnovni sanitarni uslovi, prepune su osoba koji su se davno odrekli komfora da bi(smo) dobili unutrašnji mir pri dodiru nagih tela sa morskim ili rečnim vodama. Na kupalištima ovoga tipa, istina je, nedostaju ljuljaške za decu i pompezni kafe barovi, ali postoje prilike kada možeš da pričaš sa prijateljima ili da ćutiš. Sjedinjen sa vodom i travkom dok iz tebe izlazi buka i bes žučne i žurne svakodnevice. I što je možda i najvažnije: suv si nepun minut nakon svakog ulaska i izlaska iz vode. Jednostavno, nepotrebni predmet zvan kupaće gaćice ne ograničava te prilikom kretanja i plivanja.
Ne bih mogao da kažem da su godine letovanja koje sam proveo u kupaćim gaćama promašene morske sezone. Naprotiv. Bilo je tu svega i svačega: druženja sa prijateljima, sedenja po kafićima, merkanja devojaka. Međutim, iz današnje perspektive mogu da potvrdim da sam tek na nudističkoj plaži osetio šta znači potpuno predavanje suncu i moru. Ranije, tokom odlaska među tekstilce bio bih zadovoljan kada, po povratka sa plaže, osetim delovanje tuša po svom golom telu. Danas, na nudističkoj plaži, ovaj efekat dodira između vode i nagosti je stalan i veoma produktivan za sve jer osećam(o) da smo uklonili prepreku koja je sprečavala potpuno uživanje u morskim talasima.
Ne bih mogao baš precizno da potvrdim, ali mi se čini da sam prve kupaće gaće dobio kao četvorogodišnjak. Dakle, punih 30 godina sam obilazio prodavnice u čijim sam uskim kabinama probao različite modele kostima. Tek pre nekoliko godina sam se definitivno odrekao vlažnih kupaćih kostima koji sam stekao svakodnevnim odlaskom na popularna kupališta na kojima je obavezna upotreba letnje opreme. Taj kostim nikako da se osuši! U vodi je mokar, kada iz mora izađem, takođe je prepun vode! Ako želiš da se osuši na tebi potrebno je da sačekaš i onda novi krug. Često te neko i (ne)namerno poprska…
Da nošenje kupaćih kostima nije neminovnost saznao sam na Šolti u društvu prijateljice Dušane. Ipak, tada se nisam osmelio da se, poput nje, okupam golišav. Čekao sam i čekao, kvaseći kostim iz godine u godinu. Tada nisam mogao da znam onoga čemu sada svedočim: kupanje kao od majke rođenom stvara više pozitivne energije nego sunčanje u kostimu. Vidim to i osećam po svom samopouzdanju nakon boravka na kupalištima za osobe koje ne koriste markirane, a suvišne delove odeće.
Zamorne rituale kupovine i probanja garderobe za letovanje sam definitivno ostavio iza sebe. Danas se čudim hiljadama tekstilnih kupača koji, iz dana u dan, kvase kupaće kostime kada god dođu u dodir sa vodom. Mi nudisti osećamo vibracije tela koja stižu u morske i rečne vode bez nefleksibilnih tekstilnih predmeta koji žuljaju, koji, na kraju krajeva, dosta i koštaju.
Pružajući vam odgovor na pitanje koji sam postavio na početku ovog teksta zalažem se za istovremeno postojanje tekstilnih i nudističkih plaža širom sveta. Sasvim je druga stvar što, po mom skromnom mišljenju, tekstilci nisu u prilici da osete, za razliku od nudista, svu lepotu sjedinjavanja čoveka i prirode.

Nudističke plaže su ukras ovog sveta.]]> Od trenutka kada sam se prvi put okupao na nudističkoj plaži često razmišljam o “golišavom svetu”. Zanima me gotovo sve što je u vezi sa nudistima: položaj plaža i higijena na njima, interesujem se za ljude koji su se odlučili za kupaće kostime “zamene” čestim nerazumevanjem okoline u kojoj žive i rade. Jedno od čestih pitanja koje sam postavljao prijateljima nudistima jeste kakav bi bio svet da na njemu postoje samo nudističke plaže ?
Ovaj tekst vam piše muški nudista koji je od pre pet godina definitivno opredeljen za dolaske na plaže na kojima vam neće pridikovati ako imate par kilograma više od “propisanog standarda”. Na kojima nećete imati potrebu da fascinirate okolinu svojim stajlingom i autfitom. Plaže, na kojima često nedostaju osnovni sanitarni uslovi, prepune su osoba koji su se davno odrekli komfora da bi(smo) dobili unutrašnji mir pri dodiru nagih tela sa morskim ili rečnim vodama. Na kupalištima ovoga tipa, istina je, nedostaju ljuljaške za decu i pompezni kafe barovi, ali postoje prilike kada možeš da pričaš sa prijateljima ili da ćutiš. Sjedinjen sa vodom i travkom dok iz tebe izlazi buka i bes žučne i žurne svakodnevice. I što je možda i najvažnije: suv si nepun minut nakon svakog ulaska i izlaska iz vode. Jednostavno, nepotrebni predmet zvan kupaće gaćice ne ograničava te prilikom kretanja i plivanja.
Ne bih mogao da kažem da su godine letovanja koje sam proveo u kupaćim gaćama promašene morske sezone. Naprotiv. Bilo je tu svega i svačega: druženja sa prijateljima, sedenja po kafićima, merkanja devojaka. Međutim, iz današnje perspektive mogu da potvrdim da sam tek na nudističkoj plaži osetio šta znači potpuno predavanje suncu i moru. Ranije, tokom odlaska među tekstilce bio bih zadovoljan kada, po povratka sa plaže, osetim delovanje tuša po svom golom telu. Danas, na nudističkoj plaži, ovaj efekat dodira između vode i nagosti je stalan i veoma produktivan za sve jer osećam(o) da smo uklonili prepreku koja je sprečavala potpuno uživanje u morskim talasima.
Ne bih mogao baš precizno da potvrdim, ali mi se čini da sam prve kupaće gaće dobio kao četvorogodišnjak. Dakle, punih 30 godina sam obilazio prodavnice u čijim sam uskim kabinama probao različite modele kostima. Tek pre nekoliko godina sam se definitivno odrekao vlažnih kupaćih kostima koji sam stekao svakodnevnim odlaskom na popularna kupališta na kojima je obavezna upotreba letnje opreme. Taj kostim nikako da se osuši! U vodi je mokar, kada iz mora izađem, takođe je prepun vode! Ako želiš da se osuši na tebi potrebno je da sačekaš i onda novi krug. Često te neko i (ne)namerno poprska…
Da nošenje kupaćih kostima nije neminovnost saznao sam na Šolti u društvu prijateljice Dušane. Ipak, tada se nisam osmelio da se, poput nje, okupam golišav. Čekao sam i čekao, kvaseći kostim iz godine u godinu. Tada nisam mogao da znam onoga čemu sada svedočim: kupanje kao od majke rođenom stvara više pozitivne energije nego sunčanje u kostimu. Vidim to i osećam po svom samopouzdanju nakon boravka na kupalištima za osobe koje ne koriste markirane, a suvišne delove odeće.
Zamorne rituale kupovine i probanja garderobe za letovanje sam definitivno ostavio iza sebe. Danas se čudim hiljadama tekstilnih kupača koji, iz dana u dan, kvase kupaće kostime kada god dođu u dodir sa vodom. Mi nudisti osećamo vibracije tela koja stižu u morske i rečne vode bez nefleksibilnih tekstilnih predmeta koji žuljaju, koji, na kraju krajeva, dosta i koštaju.
Pružajući vam odgovor na pitanje koji sam postavio na početku ovog teksta zalažem se za istovremeno postojanje tekstilnih i nudističkih plaža širom sveta. Sasvim je druga stvar što, po mom skromnom mišljenju, tekstilci nisu u prilici da osete, za razliku od nudista, svu lepotu sjedinjavanja čoveka i prirode.

Nudističke plaže su ukras ovog sveta.]]> https://www.nos.org.rs/forum/showthread.php?tid=43 Sun, 17 Jun 2018 11:05:48 +0200 https://www.nos.org.rs/forum/showthread.php?tid=43 Nudisti Novog Sada i njihove plaže u prošlosti i danas
      
Istraživanje istorije gradova i mesta otkriva, odavno je poznato profesionalnim istoričarima ali i ljubiteljima “priča iz starina”, ponekad i neočekivane uglove za posmatranje prošlosti naseljenog mesta ili regije. Kako Novi Sad nije izuzetak, zavirio sam u istoriju novosadskih kupališta. Ali ne onih na kojima se okuplja i kupa većina građana nekadašnjeg “Petrovaradinskog Šanca” već onih namenjenim građanstvu koji ne koristi kupaće kostime…
O istoriji novosadskog Štranda puno je i sa ljubavlju pisano. Međutim, o navikama osoba koje su odavno poznati kao nudisti nema previše podataka u nekadašnjoj i savremenoj novosadskoj štampi. Razlozi za ovakav stav javnog mnjenja prevazilaze dimenzije ovog teksta, ali je činjenica da novosadskim golaćima nije bilo nimalo lako da izbore svoje mesto pod suncem.
Okupljanja gologuzista na novosadskoj, petrovaradinskoj i sremskokameničkoj strani Dunava zabeležio je srazmerno mali broj istraživača istorije grada. Dok se o novosadskom Štrandu može i knjiga napisati, sastanci “građana bez kupaćih kostima” u Novom Sadu nisu zauzimali novinske stupce, u prošlosti baš kao ni danas.
U vremenima bez interneta trebalo je imati dosta vremena i strpljenja da bi se informisali o nudizmu u Jugoslaviji i Srbiji jer je minimalan broj građana priznavao svoje letnje zanimacije. Međutim, izjalovile su se nade da će “dolaskom globalne mreže” biti poboljšano i informisanje ljudi o pravu da se okupaju i sunčaju goli. Dominacija skandala i negativni komentari koji se gotovo svakog leta nižu na internet portalima navelo me je da odgovor na pitanje “kako je nekada bilo biti nudista ?” potražim daleko od savremenih medija.
Vratio sam se prašnjavim i požutelim stranicama stare štampe…
Dakle, ono što nisu istražili profesionalni novinari ispitaše publicisti i hroničari Novog Sada. Jedan od njih, Zoran Knežev, pozivajući se na reportera novosadskog dnevnog lista Dan (izlazio u Novom Sadu od maja 1935. do aprila 1941. godine) preneo je deo atmosfere s okupljanja nagih kupača iz leta 1938. godine.
Prema navodima reportera Dana koje prenosi autor knjige Novi Sad: priče iz prošlosti Zoran Knežev nekadašnje “ostrvo ljubavi” pod imenom Mačkov sprud osnovao je neimenovani novosadski monden za sebe i grupu prijatelja. Za mesto se pročulo pa su dame u “Evinom kostimu” sve češće i češće dolazile do skrivenog kutka dunavskog da bi se prepuštale druženju uz piće i hranu.
Od okupljanja Novosađana na Mačkovom sprudu do sadašnjeg sastajališta pod nazivom Kamenjar proteklo je manje od stotinu godina. Čini se da je to sasvim dovoljna istorijska distanca za procenu kvaliteta novosadskog kupališta za građane koji su se odrekli odeće prilikom boravka na dunavskoj plaži.
Oskudnost ovde prenetih informacija ne sprečava da se, danas osamdesetak godina kasnije od trenutaka kada su se sugrađani autora ovog teksta kupali kao od majke rođeni, donesu određeni zaključci o plažama i njihovim posetiocima. Ipak, podaci o nudističkim plažama (u radu će termini nudizam i naturizam biti smatrani sinonimima) nisu zapisani na “jednom mestu” kako je to činjeno sa istorijom Gradskog kupališta Štrand o kojem su objavljene posebna izdanja…
Da li to znači da nudisti i nudistkinje nisu zaslužili pomen u istorijama grada ? Ne, odsustvo informacija o okupljalištu građana nekadašnjeg “Petrovaradinskog Šanca” kada je u pitanju nudistička kultura govori da “zvanični istoričari” svesno guraju ovu temu na margine istraživačkog rada.
Današnji posetioci naturističke plaže Kamenjar” i članovi istoimenog udruženja golaća mogu samo da zamišljaju i na osnovu malobrojnih fotografija naslute kako su njihovi “gologuzi preci” delovali u vremenu koje nije bilo naklonjeno pojedinačnim ni grupnim “avanturama”. Jer, priznali to mi ili ne, nudizam je izazov za one koji se, u prošlosti i danas odluče da odbace stege u vidu kostima za kupanje.
O tačnoj lokaciji i preciznim koordinatama nudističkog kupališta pod imenom Mačkov sprud istraživanja još traju, mada i na današnjem Kamenjaru postoje ljudi koji pamte i beleže istoriju novosadskih kupališta. Ovaj tekst je pisan sa namerom da podseti na neimenovane nudističke heroje koji su, u prošlom veku, započeli divnu tradiciju kupanja bez kostima na novosadskom delu obale velike reke.
Nudisti našeg veka i savremenici nastavili su sa okupljanjem, kupanjem i sunčanjem bez nepotrebnih odevnih predmeta sa ciljem da prostor za naturiste, u Novom Sadu i okolini, bude osavremenjem i bliži potrebama našeg doba.
O tome su nekom narednom tekstu…
 
        ]]> Nudisti Novog Sada i njihove plaže u prošlosti i danas
      
Istraživanje istorije gradova i mesta otkriva, odavno je poznato profesionalnim istoričarima ali i ljubiteljima “priča iz starina”, ponekad i neočekivane uglove za posmatranje prošlosti naseljenog mesta ili regije. Kako Novi Sad nije izuzetak, zavirio sam u istoriju novosadskih kupališta. Ali ne onih na kojima se okuplja i kupa većina građana nekadašnjeg “Petrovaradinskog Šanca” već onih namenjenim građanstvu koji ne koristi kupaće kostime…
O istoriji novosadskog Štranda puno je i sa ljubavlju pisano. Međutim, o navikama osoba koje su odavno poznati kao nudisti nema previše podataka u nekadašnjoj i savremenoj novosadskoj štampi. Razlozi za ovakav stav javnog mnjenja prevazilaze dimenzije ovog teksta, ali je činjenica da novosadskim golaćima nije bilo nimalo lako da izbore svoje mesto pod suncem.
Okupljanja gologuzista na novosadskoj, petrovaradinskoj i sremskokameničkoj strani Dunava zabeležio je srazmerno mali broj istraživača istorije grada. Dok se o novosadskom Štrandu može i knjiga napisati, sastanci “građana bez kupaćih kostima” u Novom Sadu nisu zauzimali novinske stupce, u prošlosti baš kao ni danas.
U vremenima bez interneta trebalo je imati dosta vremena i strpljenja da bi se informisali o nudizmu u Jugoslaviji i Srbiji jer je minimalan broj građana priznavao svoje letnje zanimacije. Međutim, izjalovile su se nade da će “dolaskom globalne mreže” biti poboljšano i informisanje ljudi o pravu da se okupaju i sunčaju goli. Dominacija skandala i negativni komentari koji se gotovo svakog leta nižu na internet portalima navelo me je da odgovor na pitanje “kako je nekada bilo biti nudista ?” potražim daleko od savremenih medija.
Vratio sam se prašnjavim i požutelim stranicama stare štampe…
Dakle, ono što nisu istražili profesionalni novinari ispitaše publicisti i hroničari Novog Sada. Jedan od njih, Zoran Knežev, pozivajući se na reportera novosadskog dnevnog lista Dan (izlazio u Novom Sadu od maja 1935. do aprila 1941. godine) preneo je deo atmosfere s okupljanja nagih kupača iz leta 1938. godine.
Prema navodima reportera Dana koje prenosi autor knjige Novi Sad: priče iz prošlosti Zoran Knežev nekadašnje “ostrvo ljubavi” pod imenom Mačkov sprud osnovao je neimenovani novosadski monden za sebe i grupu prijatelja. Za mesto se pročulo pa su dame u “Evinom kostimu” sve češće i češće dolazile do skrivenog kutka dunavskog da bi se prepuštale druženju uz piće i hranu.
Od okupljanja Novosađana na Mačkovom sprudu do sadašnjeg sastajališta pod nazivom Kamenjar proteklo je manje od stotinu godina. Čini se da je to sasvim dovoljna istorijska distanca za procenu kvaliteta novosadskog kupališta za građane koji su se odrekli odeće prilikom boravka na dunavskoj plaži.
Oskudnost ovde prenetih informacija ne sprečava da se, danas osamdesetak godina kasnije od trenutaka kada su se sugrađani autora ovog teksta kupali kao od majke rođeni, donesu određeni zaključci o plažama i njihovim posetiocima. Ipak, podaci o nudističkim plažama (u radu će termini nudizam i naturizam biti smatrani sinonimima) nisu zapisani na “jednom mestu” kako je to činjeno sa istorijom Gradskog kupališta Štrand o kojem su objavljene posebna izdanja…
Da li to znači da nudisti i nudistkinje nisu zaslužili pomen u istorijama grada ? Ne, odsustvo informacija o okupljalištu građana nekadašnjeg “Petrovaradinskog Šanca” kada je u pitanju nudistička kultura govori da “zvanični istoričari” svesno guraju ovu temu na margine istraživačkog rada.
Današnji posetioci naturističke plaže Kamenjar” i članovi istoimenog udruženja golaća mogu samo da zamišljaju i na osnovu malobrojnih fotografija naslute kako su njihovi “gologuzi preci” delovali u vremenu koje nije bilo naklonjeno pojedinačnim ni grupnim “avanturama”. Jer, priznali to mi ili ne, nudizam je izazov za one koji se, u prošlosti i danas odluče da odbace stege u vidu kostima za kupanje.
O tačnoj lokaciji i preciznim koordinatama nudističkog kupališta pod imenom Mačkov sprud istraživanja još traju, mada i na današnjem Kamenjaru postoje ljudi koji pamte i beleže istoriju novosadskih kupališta. Ovaj tekst je pisan sa namerom da podseti na neimenovane nudističke heroje koji su, u prošlom veku, započeli divnu tradiciju kupanja bez kostima na novosadskom delu obale velike reke.
Nudisti našeg veka i savremenici nastavili su sa okupljanjem, kupanjem i sunčanjem bez nepotrebnih odevnih predmeta sa ciljem da prostor za naturiste, u Novom Sadu i okolini, bude osavremenjem i bliži potrebama našeg doba.
O tome su nekom narednom tekstu…
 
        ]]> https://www.nos.org.rs/forum/showthread.php?tid=37 Wed, 06 Jun 2018 20:44:42 +0200 https://www.nos.org.rs/forum/showthread.php?tid=37
Smatram da je tema veoma važna za samopoštovanje i samopouzdanje nudista i spreman sam da, u junskom tekstu, pružim primer i model za pisanje. 

Voleo bih da čujem da li se ostalima ovo dopada. 

Srdačan pozdrav iz Novog Sada od Aleksandra]]>
Smatram da je tema veoma važna za samopoštovanje i samopouzdanje nudista i spreman sam da, u junskom tekstu, pružim primer i model za pisanje. 

Voleo bih da čujem da li se ostalima ovo dopada. 

Srdačan pozdrav iz Novog Sada od Aleksandra]]>